Hel, boginja podzemnog sveta u nordijskoj mitologiji, vlada carstvom zvanim Niflheim, gde prebivaju duše onih koji nisu pali u borbi. Ona je ćerka Lokija i divkinje Angrbođe i ima jedinstven izgled koji odražava njenu dualnu prirodu – pola njenog tela je živo i prelepo, dok je druga polovina bleda, nalik na leš. Hel je prikazana kao mirna i staložena, ali njeno carstvo je hladno, sumorno i bez radosti. Iako ne prikazuje direktnu zlobu, njeno prisustvo izaziva strahopoštovanje, jer simbolizuje neizbežnu smrt i kraj zemaljskog života.
Jedna od najpoznatijih priča o Hel odnosi se na pokušaj spasavanja Baldra, voljenog boga svetlosti i pravde. Nakon što ga je njegov slepi brat Hodr slučajno ubio, Baldrova duša završila je u Helinom carstvu, Niflheimu. Baldrov otac, Odin, i ostali bogovi bili su očajni zbog njegovog gubitka, pa su pokušali da ga povrate iz podzemlja. Boginja Friga uputila je Hermoda, božanskog glasnika, da pregovara sa Hel o Baldrovoj slobodi.
Hel je postavila uslov: Baldru će biti dozvoljen povratak u svet živih samo ako sva bića, živa i neživa, budu tugovala za njim. Svi bogovi su pristali, i Hermod je obišao svet, tražeći od svih stvorenja da izraze žaljenje. Međutim, jedna džinovska veštica po imenu Tökk, za koju se verovalo da je Loki u drugom obliku, odbila je da tuguje, čime je Baldrova sudbina ostala zapečaćena, i on je ostao u Helinom carstvu.
